Od ulaska na srpsko tržište i preuzimanja kruševačke “Merime”, 2002. godine, nemačka kompanija “Henkel” investirala je više od 60 miliona evra, što je čini jednom od uspešnijih privatizacija u Srbiji. Do kraja godine, plan je da se u nove tehnologije uloži još 500.000 evra. Nivo investicija nije smanjen, samo je trenutno dinamika ulaganja usporena, kako u Srbiji, tako i u centralnoj i istočnoj Evropi. “Henkel” je na globalnom nivou prošle godine zabeležio blagi minus u prodaji. I u Srbiji su slični rezultati. Prošlogodišnja proizvodnja u dve fabrike je iznosila oko 150.000 tona robe. Od toga 63.000 tona su izvezli na strana tržišta i ostvarili prihod od osam milijardi dinara. Ove godine “Henkel” beleži bolji početak nego prethodne. U prvom kvartalu beleže rast prodaje od 7,8 odsto. Kriza nije uticala na radikalnije rezove u poslovanju ove kompanije. Od ulaska u Srbiju, “Henkel” je povećao efikasnost i dobro se pripremio za krizu.
Od ulaska na srpsko tržište i preuzimanja kruševačke “Merime”, 2002. godine, nemačka kompanija “Henkel” investirala je više od 60 miliona evra, što je čini jednom od uspešnijih privatizacija u Srbiji.
Do kraja godine, plan je da se u nove tehnologije uloži još 500.000 evra - kaže za “Novosti” Georg Grasl, novi predsednik kompanije “Henkel” Srbija.
Grasl dodaje da nivo investicija nije smanjen, samo je trenutno dinamika ulaganja usporena, kako u Srbiji, tako i u centralnoj i istočnoj Evropi.
- “Henkel” je na globalnom nivou prošle godine zabeležio blagi minus u prodaji. I u Srbiji su slični rezultati.
Prošlogodišnja proizvodnja u naše dve fabrike je iznosila oko 150.000 tona robe. Od toga 63.000 tona smo izvezli na strana tržišta i ostvarili prihod od osam milijardi dinara - kaže Grasl.
Ove godine “Henkel” beleži bolji početak nego prethodne. U prvom kvartalu beleže rast prodaje od 7,8 odsto. Kriza, kako kaže naš sagovornik, nije uticala na radikalnije rezove u poslovanju ove kompanije. Od ulaska u Srbiju, “Henkel” je povećao efikasnost i dobro se pripremio za krizu.
Od 31 zemlje, gde “Henkel” za centralnu i istočnu Evropu posluje, Srbija je rangirana na šestom mestu, što je s obzirom na jaku unutrašnju konkurenciju, visoko mesto.
- Iz naših pogona u Kruševcu i Inđiji proizvodimo robu za tržište od 55 miliona ljudi, pre svega za bivše jugoslovenske republike, zemlje regiona Bugarsku, Rumuniju, Albaniju, ali i za Ukrajinu, Italiju - naglašava Georg Grasl.
Što se Srbije tiče u prethodnih mesec dana klima se, dodaje Grasl, značajno poboljšala. Pre svega, zbog približavanja EU, posebno u oblasti ukidanja viza, zatim potpisivanja CEFTA trgovinskog sporazuma, koji je omogućio sniženje carinskih stopa, kao i poboljšanja pravne regulative i privlačenja stranih investitora.